Da li se isplati toplotna pumpa?

Toplotna pumpa jeste sistem koji koristi toplotnu energiju iz okruženja, iz prirodnih izvora (zemlja, vazduh, voda) i prenosi u sistem za grijanje ili snabdijevanje toplom vodom. To čine korišćenjem dodatne energije, tj. struje za pokretanje kompresora. 

Toplotne pumpe su sistem grijanja koji radi po principu prenošenja energije iz jednog medijuma u drugi.

Energetski prenosi se vrše iz sredine niže temperature u sistem više temperature. 

Podjela toplotnih pumpi

Zavisno od toga odakle preuzimaju toplotnu energiju, razlikujemo toplotne pumpe zemlja-voda, vazduh-voda i voda-voda. Treći, sistem toplotne pumpe voda-voda, preuzima energiju od podzemnih voda, a zatim je prenosi na vodu kod sistema grijanja. Kako je njena ugradnja zahtijevna (iziskuje veća iskopavanja), češće se može vidjeti u ruralnijim sredinama. Takođe, toplotna pumpa voda-voda samim tim traži i veća početna ulaganja.

Kod toplotne pumpe zemlja-voda izvlači se toplota iz zemlje i dalje predaje vodi koja se nalazi u cijevima sistema grijanja. I ova pumpa ima zahtijevnu instalaciju baš kao i sistem voda-voda. Potreban je iskop za postavljanje cijevi i velika površina za razvođenje cijevi. 

Može se ugrađivati i horizontalnim polaganjem cijevi ispod površine zemlje, međutim, ovaj sistem je manje efikasan, iako jednostavniji.

I za kraj, najpopularnija vrsta toplotne pumpe - vazduh-voda. Ona je najjeftinija i najjednostavnija za instalaciju - ne zahtijeva izvođenje složenih zemljanih radova. Toplotna pumpa vazduh-voda izvlači toplotu iz spoljnog vazduha i dalje je predaje vodi koja se nalazi u cijevima koje zagrijavaju dom. Spoljna jedinica se postavlja na spoljni zid objekta ili tlo. 

Ugradnja toplotne pumpe vazduh-voda zahtijeva najmanja ulaganja.

Međutim, važno je naglasiti da nemaju sve navedene toplotne pumpe isti koeficijent efikasnosti (COP). Koeficijent efikasnosti predstavlja razliku između uložene električne energije i toplotne energije dobijene iz prirodnog izvora. Toplotna pumpa voda-voda je najefikasnija, sa COP 5,2-6,2. Za njom slijedi toplotna pumpa zemlja-voda sa COP 4,4-5. Najmanji koeficijent efikasnosti ima toplotna pumpa vazduh-voda, 3,4-4. 

Energetska efikasnost toplotne pumpe se izražava putem COP-a. Što je on veći, to je bolja energetska efikasnost sistema.

Oko izbora prave toplotne pumpe možete se posavjetovati i sa firmom kojoj ćete povjeriti nabavku i montažu. Tražite nekog kome biste povjerili ugradnju toplotne pumpe? Pošaljite upit odgovarajućim i ocijenjenim stručnjacima za toplotne pumpe u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Toplotne pumpe nisu ni jednake cijene. Cijena toplotne pumpe vazduh-voda, odnosno za nabavku i ugradnju toplotne pumpe prosječne snage 8 kW , koja je dovoljna za dobro izolovanu stambenu zgradu, kreće se od 9.000 KM pa na više. Cijena sistema toplotne pumpe voda-voda ili zemlja-voda kreće se između 15.000 do 25.000 KM (bez ulaganja u razvodni sistem, podno ili radijatorsko grijanje).

Rekli smo nešto o radu toplotnih pumpi, a sada ćemo se pozabaviti njihovom efikasnosti. Koliko one mogu da ugriju objekat i zamijene druge sisteme grijanja?

Efikasnost toplotne pumpe

Da li ste znali da se kod toplotne pumpe za 1 kW uložene električne energije generiše oko 4 kW toplotne energije? Dakle, svaka jedinica uložene električne energije u pokretanje mehanizma toplotne pumpe omogućava joj da isporuči oko 4 jedinica toplotne energije, koje crpi iz prirodnih izvora. Malo li je?

Toplotna pumpa je uređaj kod kojeg se toplotna energija prenosi iz jedne sredine u drugu, uz znatno manju potrošenu električnu energiju.

Može se reći da toplotna pumpa troši ¾ energije iz prirodnih, obnovljivih izvora, potpuno besplatno. 
Od 100% energije koju generiše toplotna pumpa, 75% dolazi iz okolnog okruženja, dok je samo 25% iz električnih izvora.

Za maksimalno iskorišćenje efikasnosti toplotne pumpe, istu je potrebno kombinovati sa podnim grijanjem. Zašto? Jer je u pitanju niskotemperaturni sistem grijanja - koristi vodu niže temperature. U sistemima podnog grijanja temperatura vode se kreće od 21 do 28 stepeni. Primjera radi, voda u radijatorima mora da premaši 60 stepeni da bi isti uspešno grijali. Kako se energetska efikasnost toplotnih pumpi smanjuje kada je potrebno da postignu više temperature, optimalan učinak postiže se podnim grijanjem. 

Toplotna pumpa u svakom trenutku može da obezbijedi dovoljnu temperaturu vode za funkcionisanje podnog grijanja.

Podno grijanje predstavlja veću početnu investiciju, ali se svakako isplati iz više razloga. Za nabavku, ugradnju, priključenje na razvodne kutije i testiranje pritiska u sistemu treba izdvojiti između 50 i 90 KM/m2.

Tražite nekog kome biste povjerili ugradnju podnog grijanja? Pošaljite upit odgovarajućim i ocijenjenim stručnjacima za podno grijanje u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Odličan izbor uz toplotnu pumpu jeste i zidno grijanje. I zidno grijanje predstavlja niskotemperaturni  sistem grijanja kod kojeg je temperatura vode od 28 do 40 stepeni.

Da bi toplotna pumpa ostvarila željene performanse, važno je odabrati odgovarajući model, prije svega jačinu. Odabir toplotne pumpe ne podleže tipskom rješenju. Potrebno je uzeti u obzir veličinu prostora (za veće kvadrature biće potrebno više energije za grijanje), kvalitet izolacije i stolarije (o ćemu će u nastavku biti više riječi) i na klimatske prilike u datom području.

Mnogi ljudi su mišljenja da toplotna pumpa ne može da pruži dovoljno toplote tokom izuzetno hladnih zima, kada temperatura zađe „debelo“ ispod 0. Međutim, ovo nije istina. Toplotna pumpa će efikasno raditi i kada spoljašnja temperatura padne na čak -20 stepeni. O efikasnosti rada toplotne pumpe na niskim temperaturama svjedoči njihova primjena u hladnim klimatskim uslovima Skandinavije. 

Iako mnogi misle da je toplotna pumpa glasna, buka koju proizvede je zanemariva. Toplotna pumpa vazduh-voda je najglasnija od ostalih vrsta zbog ventilatora. Međutim, ni kod njih nivo buke ne prelazi 60 dB. Razvojem tehnologija, toplotne pumpe postaju skoro bešumne. 

Toplotne pumpe su automatizovani uređaji koji se jednostavno koriste.

Da rezimimo i odgovorimo na pitanje - da li je toplotna pumpa učinkovita i da li će se ulaganje u istu isplatiti? Odgovor je - višestruko da. Toplotna pumpa smanjuje troškove grijanja do čak 75% korišćenjem obnovljivih, besplatnih izvora. 

Ne smije se zanemariti ni ekološki faktor - manji ugljenični otisak. Može se reći da se upotrebom toplotne pumpe energija samo „pozajmljuje“ na korišćenje od prirodnih izvora.

Trošak toplotne pumpe

U našoj zemlji ljudi se i dalje premišljaju kada su toplotne pumpe u pitanju, što zbog toga što su navikli na tradicionalne sisteme grijanja, što zbog većih početnih ulaganja. Međutim, premda toplotne pumpe iziskuju veća početna ulaganja, ona vremenom donose veliku uštedu. 

Da se investicija u toplotnu pumpu isplati potvrđuje činjenica da ista ima radni vijek od 25 godina, pa i više. Prema tome, ulaganje u toplotnu pumpu isplati se za oko 5 godina. Nakon isplaćivanja početne investicije, toplotna pumpa donosiće samo dobit. 

Dugovječnost toplotne pumpe postići će se njenim redovnim održavanjem. Servis toplotne pumpe je najbolje raditi jednom godišnje, prije sezone grijanja, jer servis uključuje kratki prekid rada uređaja. Mnoge firme u toku garantnog roka nude besplatno održavanje i servisiranje toplotne pumpe.

Premda se korišćenjem toplotne pumpe svakako ostvaruju uštede, toplotna pumpa je naročito rentabilna kod prostora veće kvadrature. 

Na zagrijavanje vode odlazi oko šestina ukupne energije koja se troši tokom zime. A da li ste znali da je toplotna pumpa najjeftiniji način obezbjeđivanja tople vode, ostavljajući iza sebe solarne kolektore koji su na drugom mjestu? Toplotne pumpe mogu imati trostruku funkciju: grijanje prostora, zagrijavanje vode i hlađenje.

Ekonomska isplativost toplotne pumpe se može povećati korišćenjem iste sa obezbjeđivanje tople vode. Naime, zagrijavanje vode drugi je najveći izdatak, odmah poslije grijanja. 

žNa određene stvari kada je izbor toplotne pumpe u pitanju morate obratiti pažnju. U proračunu toplotne pumpe u velikoj mjeri utiče i izolacija kuće koju takođe treba uzeti u obzir. Ako je izolacija kuće deblja, potrošnja energije će biti još manja. Uz pravilno postavljenu izolaciju, adekvatne debljine, može se uštedeti do 60 energije za grijanje. Tu su i drugi benefiti: manje pregrijavanje objekta ljeti, sprečavanje buđi i kondenzacije, veća tržišna vrednost objekta...

U ovu svrhu korisi se uglavnom stiropor zbog niže cijene i kamena vuna. Osim toga, stiropor se jednostavnije postavlja. Međutim, kamena vuna ima brojne prednosti: paropropusnost, bolju zvučnu izolaciju, prirodnost materijala (kamena vuna je prirodan materijal mineralnog porekla), ugradnja na nepristupačnim mjestima...

Fasade sa stiroporom od 12 centimetara kreću se oko 55 KM/m2. Sa stiroporom debljine 15 cm su oko 60 KM/m2, a fasadni sistem sa stiroporom debljine 20 cm - oko 70 KM/m2. Sistem sa kamenom vunom je za 30-40% skuplji. 

Tražite nekog kome biste povjerili izradu ili obnovu fasade? Pošaljite upit odgovarajućim i ocijenjenim fasaderima u vašoj okolini - besplatno i bez obaveza!

Pored izolacije prostora, prilikom odabira toplotne pumpe treba obratiti pažnju i na stolariju. Kroz stolariju se gubi čak 40% energije za zagrijavanje objekta. To znači da dotrajalu, staru stolariju koja je izgubila prvobitnu funkciju treba zamjeniti novom, energetski efikasnom.