Toplotne pumpe - koliko koštaju i koju izabrati?

1. Toplotna pumpa funkcioniše na razne načine

Prema načinu rada, pumpe se dijele na tipove voda-voda, zemlja-voda i vazduh-voda. Broj koji nam ukazuje to koliko je efikasna pumpa je COP – koeficijent učinka – zapravo je odnos uložene pogonske energije i dobijene toplote. Što je koeficijent veći, to je toplotna pumpa efikasnija. Kod toplotnih pumpi vazduh-voda COP se kreće između 3,4 i 4; kod pumpi voda-voda COP se kreće između 5,2 i 6,2, a kod pumpi zemlja-voda COP se kreće između 4,4 i 5.

1.1. Toplotna pumpa voda-voda

Najefikasnije su, dakle, pumpe voda-voda i ako imate na raspolaganju sopstveni izvor vode, onda se svakako odlučite za ovakav sistem. COP se kreće između 5,2 i 6,2.

1.2. Toplotna pumpa zemlja-voda

Na drugom mestu su pumpe zemlja-voda, pri čemu je neophodna dovoljno velika površinu zemljišta za razvođenje cijevi, i ta površina treba da je približno 2x veća od grijane površine objekta. COP ovih pumpi se kreće između 4,4 i 5.

1.3. Toplotna pumpa vazduh-voda

Međutim, najčešći izbor pada na toplotnu pumpu vazduh-voda, pošto ne zahtijeva izvor vode niti veliku površinu. Vrlo je važno napomenuti i to da se ne smije zanemariti ni faktor spoljne temperature - pumpe mogu da rade na prosečnoj temperaturi između -20°C i +35°C. njihov COP je između 3,4 i 4.

1.4. Toplotna pumpa vazduh-vazduh

Pume vazduh-vazduh su vrlo slične klima-uređajima pošto njima vazduh može i da se hladi i da se grije. Toplotna pumpa toplotu dobija iz vazduha i njena je velika prednost to što može da radi na temperaturama do -25°C.

2. Toplotna pumpa za centralno grijanje

2.1. Toplotna pumpa za grijanje radijatorima, cijena ugradnje

Ovakva toplotna pumpa mora da radi na višim temperaturama, pošto je to preduslov za grijanje radijatorima. Ta pumpa se naziva visokotemperaturnom toplotnom pumpom. Toplotne pumpe s jednim kompresorom ne mogu da dostignu potrebnu temperaturu, pa se razlika nadoknađuje elektrogrijačem, a to se jasno vidi po računima za struju. Zbog toga se za radijatorsko grijanje preporučuju dvokompresorske toplotne pumpe. Dva kompresora mogu da postignu neophodne temperature, troše manje struje i radni vijek im je duži. Cijena visokotemperaturne toplotne pumpe s montažom se kreće između 4.500 i 6.600 EUR pa naviše.

2.2. Toplotna pumpa za podno grijanje, cijena ugradnje

Toplotne pumpe koje rade na nižim temperaturama imaju veći koeficijent iskoristivosti, i zato su idealne za ugradnju s podnim grijanjem. Pošto podno grijanje podrazumijeva grijanje većih površina, sasvim su odgovarajuće niže temperature, 30-35°C. U tu svrhu može da se upotrebi bilo koja niskotemperaturna pumpa. Time ćete uštedjeti na investiciji, ali i kasnije na troškovima za grijanje. Cijena niskotemperaturne toplotne pumpe s montažom, kreće se 2.000-4.000 EUR, pa naviše.

3. Test toplotnih pumpi - koliko može da se uštedi?

Najvažnije pitanje prije same kupovine toplotne pumpe, je svakako, da li se sistem isplati. Uzmite za primijer dobro izolovanu porodičnu kuću od 180 m2 korisnog prostora, i prosječnu godišnju potrošnju struje za nju od 55 kWh/m2a. Za grijanje takva kuća troši oko 9.900 kWh. Ako je cijena lož-ulja u Srbiji oko 1 EUR/l to je na godišnjem nivou oko 990 EUR. Grijanje na gas košta oko 0,07 EUR/kWh, odnosno oko 700 EUR na godinu. Toplotna pumpa je oko 0,04 EUR/kWh tako da biste na godišnjem nivou grijanje platili oko 400 EUR. Na taj način biste došli i do računice da bi se toplotna pumpa isplatila za 15-ak godina, a ako je u pitanju neki od najsavremenijih sistema, možda i prije. S druge strane, toplotne pumpe imaju 25-godišnju garanciju, pa i sami možete da zaključite da se takva investicija itekako isplati.

4. Koji rezervoar za vodu izabrati?

Rezervoar vode, odnosno, toplote, omogućava efikasnije zagrijavanje objekta, jer se u njemu čuva višak toplote dok grijanje ne radi. Rezervoar od 1.000 litara vode zagijane na 80°C, više od šest sati može samostalno da grije stambeni prostor. Kako izabrati odgovarajući rezervoar? Tačnu veličinu treba da izračuna stručnjak, ali se po nepisanom pravilu uzima da oko 55 litara ide po kWh fabrički deklarisane snage toplotne pumpe ili drugog uređaja za grijanje.Postoji više vrsta rezervoara: rezervoar bez izmjenjivača toplote i sa njim, koji može da se kombinuje i sa solarnim panelima; tu su još rezervoar s dva izmjenjivača na koji mogu da se priključe razni uređaji za grijanje. Rezervoar toplote može da ima i sopstveni grijač, pa funkcioniše kao bojler. Ako imate centralno grijanje s radijatorima, preporučujemo da i tada razmislite o korišćenju ovog rezervoara.

5. Toplotne pumpe - cijena

Cijene toplotnih pumpi su sasvim različite. Smisleno je ugraditi ih u dobro izolovane kuće koje godišnje troše manje od 50 kWh/m2a,premda mogu da se ugrade i u manje nepropusne objekte. Koliko onda može da košta toplotna pumpa? Cijena im zavisi od kvaliteta, efikasnosti (COP) i, naravno, od izabranog sistema. Cijene sistema toplotne pumpe voda-voda ili zemlja-voda kreću se između 2.000 i 5.000 EUR, bez razvodnog sistema te podnog ili radijatorskog grijanja. Cijena toplotnih pumpi vazduh-voda je nešto niža. Za nabavku i montažu pumpe od 8 kW, koja odgovara dobro izolovanim kućama, trebaće 3.500 do 4.800 EUR. A kolika je onda ušteda? Trostruka!

6. Subvencije za toplotne pumpe

Od maja 2020. godine, više ponuđača toplotnih pumpi priključilo se preko određenih banaka u Srbiji liniji subvencionisane prodaje. Subvencije za fizička lica odobrila je Evropska banka po projektu „zelene ekonomije“ (GEFF). Potražite obaviještenja o uslovima za dobijanje subvencija na sajtu Ministarstva ekologije i zaštite prirodne sredine Srbije kao i na sajtovima ponuđača toplotnih pumpi u Srbiji.

Neki od najpoznatijih proizvođača toplotnih pumpi su: Aircon, Kronoterm, Gorenje, Viessman, Dimplex i Vaillant.